Aleksandrov kutak

                 Kada ti jednom zakuca na vrata sreca

 Kada ti jednom zakuca na vrata sreca zacuti, i zagrli je najjace sto mozes…

Mozda sutra nekom drugom mora da krene da bi bio srecan…

Mozda je samo dosla da podseti da jos ljubavi ima…

I da se vredi boriti….

Kada ti jednom zakuca na vrata sreca, zazmuri i prepusti se.

Sutra ces plakati vise nego da nisi cuo za nju,

ali si osetio ono zbog cega vredi ziveti a to je ljubav....

Ps: hvala ti sto postojis.

                                       Stevan Vrekic

              Nikadane zaboravi

Sevdah u srcu, bekrija bez svog doma,

samo mesec prati tuzne violine zvuk

i tvoje srece koju sam sanjao da bude zajednicka.

Nikada ne zaboravi da sam ti krao osmehe

kada on nije ni postojao...

Nikada ne zaboravi da sam ti posvetio pesmu,

i casu i suzu....

Nikada ne zaboravi da tvoje srce od kasmira

ne ide uz moje prostacke bore na celu pa sam te pustio,

a samo tebe u ziovtu sam voleo........

Uskoro odlazim na putovanje u casi punoj vina,

uskoro napustam nase jato i odlazim u neko novo....

Zapamti da te je neko voleo,

kada prodjes kaldrmom gde smo nekada hranili golubove...

Ne zaboravi na reci koje si mi govorila da nam se nije dalo,

vazno je da je da ces ti imati srece u zivotu, imacemo je zajedno

jer ces se smejati, i grejati ovo srce,

coskove u kojima se nahvatala paucina,

i pukotine na dusi od opusaka izgubljenih godina....

Kada negde krenu nasi stihovi zalepi ih za pluca kao poslednji dim,

sa zgarista nasih mrtvih godina

i stegni dusu kao da me ne poznajes...

Sevdah u srcu, bekrija bez svog doma...Ne brini....

ja cu se snaci, jer ljubav je borbeno polje na kojem neko mora da izgubi.

                                            Stevan    Vrekic